Dvadeseti vek, kao vek procvata nauke i tehnologije, kao vek isticanja moralne i profesionalne odgovornosti, još više je utvrdio granicu delovanja lekara i farmaceuta. Lekari i danas donose konačnu odluku o propisanoj terapiji lekom, ali farmaceut je ovlašćen da modifikuje terapiju i neposredno uputi pacijenta u lekovita svojstva medikamenta i istovremana neželjena dejstva.
Poštujuci međusobno jedni druge, lekari i farmaceuti imaju komplementaran učinak na poboljšanje zdravlja i kvaliteta života pacijenata.
HIPOKRATOVA ZAKLETVA
Originalna zakletva napisana je na grčkom i bila je namenjena lekarima.
Tokom vekova, a uviđajući univerzalni značaj Zakletve, ona je modifikovana kako bi dobila veći stepen relevantnosti sa aktuelnim moralnim dilemama. Konačna verzija usaglašena je Ženevskom deklaracijom.
Farmacuti su prihvatili Zakletvu, stavljajući u fokus farmaceuta umesto lekara.
U času kada stupam među članove farmaceutske profesije svečano obeđavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.
Prema učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje.
Svoje zvanje ću vršiti savesno i dostojanstveno.
Najvažnija briga biće mi zdravlje moga pacijenta.
Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri.
Podržavaću svim silama čast i plemenitost tradicije farmaceutskog poziva.
Moje kolege farmaceuti i lekari biće mi braća.
U vršenju dužnosti prema pacijentu neće na mene delovati nikakvi obziri njegove vere, nacionalnosti, rase, političke ili klasne pripadnosti.
Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog začetka.
Ni pod pretnjom neću dopustiti da se iskoriste moja farmaceutska i medicinska znanja suprotno zakonima humanosti.
Ovo obećavam svečano, slobodno, pozivajući se na svoju čast.